Igor Rakočević

Igor Rakočević – Šuter koji nije znao da promaši skok-šut

E, vidi, kad se priča o igračima koji su uvek spremni da zapale mrežicu, Igor Rakočević je visoko na toj listi. Rođen u Beogradu 1978. godine, još kao klinac je znao da mu je mesto na terenu – i to ne bilo gde, nego tamo gde se rešava – na spoljnoj liniji, s loptom u rukama i pogledom koji govori „sad ćete da vidite.“

Krenuo je karijeru u Crvenoj zvezdi, i tamo su ga svi odmah zapamtili – brz, eksplozivan, ubitačan šut, a uz sve to stav kao da mu je 30, a ne 18 godina. On je onaj tip što uđe s klupe i za tri minuta napravi 10 poena, pa se protivnici samo pogledaju u fazonu: „Šta se ovo desilo?“

NBA avantura? Naravno da je pokušao – 2002. otišao u Minnesota Timberwolves, gde je delio svlačionicu sa Kevin Garnettom, ali realno – NBA tada nije znao šta da radi s takvim evro-bekovima. Ipak, tamo je pokupio iskustvo i vratio se još jači.

A tek Evropa… Pa to je bila njegova scena. Igrao je za Tau Ceramicu, Efes Pilsen, Real Madrid, i Valenciju, i svuda je bio ubica. Trostruki najbolji strelac Evrolige, dva puta MVP španskog prvenstva, a jedan od najpoštovanijih bekova svog vremena. Kad krene da puca s poludistance ili s trice – sve ide kroz obruč, pa ti vidi kako da ga čuvaš.

U reprezentaciji – klasa. Bio je deo zlatne generacije koja je 2002. uzela svetsko zlato u Indianapolisu. I dok su neki punili statistike, Rakoč je rešavao kad treba – hladne ruke, vrela glava. Nije bio od onih što mnogo pričaju, ali kad zaigra, priča sama teče.

Nakon igračke karijere, nije nestao – ostao je u košarci, bavio se sportskom administracijom, bio i potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije. Zna čovek gde pripada.

Ukratko?
Rakočević je bio snajperista s Balkana. Uvek spreman da isporuči poene, bez puno filozofije. Nema „tri driblinga i stepback fadeaway“ – kod njega je sve brzo, efikasno, i često smrtonosno za protivnika.