Plavi otputovali po medalju

Beograd, 29. avgusta (Tanjug) – Najbolji jugoslovenski košarkaši, predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, otputovali su u Tursku, gde će od 31. avgusta do 9. septembra, učestvovati na 25. šampionatu „Starog kontinenta“.

Iako u izmenjenom sastavu u odnosu na prethodna velika takmičenja, reprezentacija Jugoslavije će najpre u Antaliji, a potom u Istanbulu, pokušati da vrati ugled koji je poljuljan na Evropskom prvenstvu u Francuskoj pre dve godine, i pre godinu dana na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Biće to veoma teška „misija“ plavih. Prvo, naš nacionalni tim je prilično renoviran. Počev od stručnog štaba, koji je iz temelja promenjen, do pojedinaca koji će prvi put obući dres sa državnim grbom. Drugi razlog umerenog optimizma leži u činjenici da skoro ni jedno prvenstvo Evrope do sada nije bilo tako ujednačeno kao što će biti predstojeće.

Dovoljno je podsetiti se da je aktuelni prvak Evrope Italija, vicešampion Španija, a da je Francuska na Olimpijskim igrama u Sidneju igrala u finalu. Tome treba dodati da je Litvanija u poslednjim trenucima polufinalnog susreta na Olimpijskim igarama prokockala priliku da savlada „drim tim“ SAD. Kada se u obzir uzme još da je Rusija na svakom takmičenju u najužem krugu kandidata za medalju, da je košarka u Turskoj već godinama u ekspanziji, ili da će Nemci imati znatno jači tim od onog koji je 1993. godine osvojio titulu prvaka Evrope, jasno je da bi bilo koja medalja „plave čete“ predstavljala uspeh.

Jugoslovenski selektor Svetislav Pešić ne beži od uloge favorita. Istina, ne tvrdi ni da će „plavi“ sigurno biti prvi, ali savršeno jasno ističe:

„Ja znam koliko vredimo“, rekao je on na današnjoj konferenciji za novinare dodajući „da pored Jugoslavije ima još pet-šest reprezentacija koje s pravom pretenduju na najviši plasman“.

„Nikoga ne smemo potceniti, ali ni preceniti“, istakao je Pešić, konstatujući da veruje u svoje izabranike i da je siguran da će oni pružiti maksimum.

U prvoj fazi takmičenja Jugoslavija će u Antaliji za protivnike imati Hrvatsku, Estoniju i Nemačku. Valja očekivati povoljne vesti i plasman u drugi deo šampionata, a za to će biti zaduženi: Veselin Petrović, Dejan Bodiroga, Predrag Drobnjak, Milan Gurović, Marko Jarić, Dejan Milojević, Saša Obradović, Vlado Šćepanović, Dragan Tarlać, Dejan Tomašević, Igor Rakočević i Predrag Stojaković.

 

Bodiroga povređen

Beograd, 29. avgusta (Tanjug) – Na pretposlednjem treningu uoči puta na Evropsko prvenstvo za košarkaše, koje će se od 31. avgusta do 9. septembra održati u Turskoj, došlo je do sudara Dejana Bodiroge i Marka Jarića u kojem je „deblji kraj“ izvukao kapiten plavih, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare selektor reprezentacije Svetislav Pešić.

„Bio je to žestok duel. Jarić je, na sreću, već danas trenirao, dok je Bodiroga morao na preglede u Vojnomedicinsku akademiju. Prognoze lekara su za sada optimističke, i ja verujem da će biti u stanju da igra već protiv Hrvatske“, istakao je Pešić.

Selektor plavih je dodao da je Bodirogi pukla arkada i da će ukoliko to bude neophodno kapiten naše reprezentacije igrati sa maskom.

 

Hrvatska prvi rival „plavih“

Antalija, TURSKA, 30. avgusta (Tanjug) – Prvi protivnik najboljim košarkašima Jugoslavije na 32. prvenstvu Evrope, koje će se od 31. avgusta do 9. septembra održati u Turskoj, biće selekcija Hrvatske.

Od raspada prethodne Jugoslavije dve reprezentacije sastale su se samo jednom. Bilo je to na šampionatu „Starog kontinenta“ u Barseloni pre četiri godine, kada su „plavi“, nezaboravnom „trojkom“ Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi, prokrčili put ka sedmoj titulu evropskog prvaka.

Pobeda jugoslovenske selekcije u Barseloni u isto vreme značila je i sunovrat hrvatske košarke. Zbog slabog plasmana na Evropskom prvenstvu 1997. godine, Hrvatska nije izborila učešće na Svetskom prvenstvu u Atini (1998). Nije ih bilo ni na šampionatu „Starog kontinenta“ 1999. u Francuskoj, a za njih su ostala „zaključana vrata“ i Olimpijskih igara u Sidneju.

Hrvatskoj je, dakle, trebalo pune četiri godine da se oporavi od šoka koji joj je priredio Đorđević. Za poznavaoce košarke bio je to neočekivano dug period, imajući u vidu visok rejting pojedinaca koji sa uspehom igraju širom Evrope, ali i u najjačoj košarkaškoj ligi sveta (NBA).

Poraz od Jugoslavije na EP 1997. godine u Hrvatskoj je doživljen kao nacionalna tragedija. Usledila je „čistka“ na svim nivoima. Menjali su se selektori, predsednici saveza, savetnici, jer je čitava stvar dovedena do državnog vrha. Jednostavno, poraz je mogao da se doživi od svakoga, samo ne od Jugoslavije.

Slična psihoza vlada i sada. Selektor hrvatske reprezentacije Aleksandar Petrović već je optužio nacionalne federacije Jugoslavije i Nemačke da „kuju zaveru“, samo zbog toga što su dve selekcije zajednički „odradile“ jedan deo priprema.

Naravno, nije Petrović to slučajno rekao. Na taj način želi dodatno da motiviše svoje izabranike koji, objektivno gledajući, ipak, imaju kvalitet.

Utakmica Jugoslavija – Hrvatska igra se u petak u Antaliji u 18,00 sati po jugoslovenskom vremenu.

 

Svi „zlatni dečaci“

Svetislav Pešić
Na čelu „kaznene ekspedicije“ iz Jugoslavije bio je Svetislav Pešić, stručnjak koji je posle finala Evropskog prvenstva u Turskoj ušao u istoriju evropske košarke.

Pre tačno 16 godina (1985) Pešić je, kao trener kadetske reprezentacije Jugoslavije, prvi put „pokorio stari kontinent“.

Godinu dana kasnije, ali sa juniorskom selekcijom, ponovio je isti rezultat, da bi sa seniorima Jugoslavije kompletirao zbirku trofeja u svim uzrastima.

Pre odlaska na „privremeni rad“ u Nemačku Svetislav Pešić je, u Bormiju 1987, predvodio generaciju Đorđevića, Divca, Kukoča i ostalih, koji su postali planetarni šampioni u juniorskoj konkurenciji.

Vrhunski kvalitet iskazao je i u novoj sredini. Sa reprezentacijom Nemačke osvojio je titulu prvaka Evrope 1993, a sa „Albom“ iz Berlina postao je četvorostruki prvak te zemlje i dva puta pobednik nacionalnog kupa.

Pešić je rođen 28. avgusta 1949. godine u Novom Sadu. Košarkom počeo da se bavi u Pirotu, najbolje role ostvario u Partizanu, a igračku karijeru završio u sarajevskoj Bosni, u kojoj je počeo trenersku.

Da je uvek znao da pravi selekciju, potvrđuje njegov izbor „dvanaestorice veličanstvenih“ u Istanbulu, čija „lična karta“ izgleda ovako.

 

Dejan BODIROGA, kapiten. Rođen 2. marta 1973. godine u Zrenjaninu. Visok 205 cm, i upotrebljiv na pozicijama od jedan do četiri. U nacionalnom timu debitovao 1995, i od tada odigrao 104 utakmice. Put ga vodio od „Mašinca“ iz Zrenjanina preko Zadra u Stefanel iz Trsta. Nastavio u madridskom Realu, a već tri godine je udarna igla Panatinaikosa iz Atine.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio titule evropskog prvaka 1995, 1997. i 2001. godine i bio treći na EP 1999. Na Olimpijskim igrama u Atlanti (1996) bio „srebrni“, a na Svetskom prvenstvu u Atini (1998), uz zlato, poneo epitet najboljeg igrača šampionata.

 

Veselin PETROVIĆ, rođen 1. jula 1977. u Pljevljima. Visok 193 cm, i igra na poziciji beka. U reprezentaciji debitovao prošle godine, i do sada odigrao 12 utakmica. Nosio dres Vojvodine, FMP-a i Partizana.

 

Saša OBRADOVIĆ, rođen 29. januara 1969. u Beogradu. Visok 198 cm i igra na pozicijama plejmejkera i beka. Protiv Turske u finalu odigrao je stotu utakmicu za reprezentaciju, u kojoj je debitovao 1993.

Igrao u beogradskom Radničkom, BASK-u, Crvenoj zvezdi, Limožu, Albi iz Berlina, Romi, Budućnosti, a od nedavno je član Kelna. Sa reprezentacijom osvojio sve što i Bodiroga.

 

Igor RAKOČEVIĆ, rođen 9. marta 1978. u Beogradu. Visok 189 cm i igra na poziciji plejmejkera. U nacionalnom timu debitovao 1997. i do sada odigrao 30 utakmica. Nosio dres Crvene zvezde i Budućnosti.

 

Predrag STOJAKOVIĆ, rođen 9. juna 1977. u Slavonskoj Požegi. Visok 206 cm i igra na poziciji krila. Igrački put ga je vodio od Sloge iz Požege, preko Crvene zvezde i solunskog PAOK-a do Sakramento Kingsa. U reprezentaciji debitovao 1999. godine, kada je na EP u Francuskoj osvojio bronzanu medalju. Odigrao ukupno 31 utakmicu za nacionalni tim.

 

Vlado ŠĆEPANOVIĆ, rođen 13. novembra 1975. u Kolašinu. Visok 198 cm i igra na poziciji beka. Za nacionalni tim, u kojem je debitovao 1997, odigrao 62 utakmice. Bio je član reprezentacije koja je 1998. osvojila titulu svetskog prvaka, a godinu dana kasnije bronzanu medalju na EP. Karijeru počeo u Gorštaku iz Kolašina, odakle se preselio u Budućnost. Proteklu sezonu proveo je u Efes Pilsenu (Turska), a naredne nosiće dres Partizana.

 

Marko JARIĆ, rođen 12. oktobra 1978. u Beogradu. Visok 198 cm i igra na poziciji plejmejkera. Za reprezentaciju sa kojom je postao prvak Evrope odigrao samo deset utakmica.

Karijeru počeo u Radničkom, nastavio u Peristeriju iz kojeg je prešao u Bolonju. Najpre u PAF, a zatim Kinder.

 

Predrag DROBNJAK, rođen 27. oktobra 1975. u Bijelom Polju. Visok 208 cm i igra na poziciji centra. U reprezentaciji, za koju je protiv Turske odigrao 50. utakmicu, debitovao 1997. Godinu dana kasnije osvojio zlatnu medalju na SP u Atini.

Igrao u Partizanu, Efes Pilsenu, a od skoro je član NBA ligaša Sietl Supersoniksa.

 

Dragan TARLAĆ, rođen 9. maja 1973. u Novom Sadu. Visok 210 cm i igra na poziciji centra. U reprezentaciji debitovao još pre deset godina, ali, zbog odlaska u Grčku i propisa u toj zemlji, u nacionalni tim se vratio uoči EP 1999. Zbog toga je odigrao samo 39 utakmica u dresu sa državnim grbom. Nosio dres Vojvodine, Crvene zvezde, Olimpijakosa, Čikago Bulsa, a naredne dve godine praviće društvo Saši Đorđeviću u madridskom Realu.

 

Dejan MILOJEVIĆ, rođen 15. aprila 1977. u Beogradu. Visok 202 cm i igra na poziciji krilnog centra. Za reprezentaciju odigrao deset utakmica. Bio je član Beovuka, FMP-a i Budućnosti.

 

Dejan TOMAŠEVIĆ, rođen 6. maja 1973. u Beogradu. Visok 208 cm i igra na poziciji centra. Kao i Obradović, i on je protiv Turske odigrao stotu utakmicu za nacionalni tim, u kojem je debitovao 1993. godine. U riznici trofeja „složeni“ su isti oni koje imaju Bodiroga i Obradović.

Igračku karijeru počeo u Crvenoj zvezdi, odakle se preselio u Partizan. Poslednje dve sezone nosio dres Budućnosti, a od jeseni će biti član Taukeramike iz Španije.

 

Milan GUROVIĆ, rođen 17. juna 1976. u Novom Sadu. Visok 205 cm i igra na poziciji krila. Status reprezentativca stekao u Grčkoj, igrajući za Peristeri u koji je stigao iz novosadskog NAP-a kao šesnaestogodišnjak.

Sa reprezentacijom Jugoslavije, za koju je odigrao 30 utakmica, osvojio bronzanu medalju na EP 1999. Po odlasku iz Peristerija (1998) dve godine je proveo u Barseloni, a prošlu u Trstu. U narednom prvenstvu biće pod komandom Božidara Maljkovića u Malagi.

 

Pored Pešića i „dvanaestorice veličanstvenih“, zasluge za najsjajnije odlične na Eurobasketu 2001, pripadaju i pomoćnim trenerima Aci Petroviću i Jovici Arsiću, kondicionom stručnjaku Milivoju Karalejiću, fizioterapeutima Dušanu Popoviću i Miloradu Ćiriću i doktoru Draganu Radovanoviću.

 

http://www.arhiva.srbija.gov.rs

 

Neopisivo slavlje naših zlatnih momaka u instanbulskoj diskoteci „Čajna vajt“
Carigrad!

Jarić prvi na stolu, Tomašević ubedio „gorile“ da puste trubače…
Šampionski brod Jugoslavije s kormilarom Svetislavom Pešićem prvo je u nedelju uveče osvojio košarkašku Evropu, a zatim nešto kasnije uplovio u bosforsku luku, u diskoteku „Čajna vajt“ da proslavi osmu titulu prvaka Starog kontinenta.

 

Vatromet za plave

Gostoljubivi domaćini najekskluzivnije istanbulske diskoteke „Čajna vajt“ (cena ulaznice od 200 do 300 maraka, u zavisnosti od „harema“, najeftinije pivo deset dolara) koja se nalazi tačno ispod bosforskog mosta priredili su našim zlatim momcima veličanstven doček i vatromet na kom im mogu pozavideti i vrhunski pirotehničari iz Kine.

 

 

Đinđić nije bio u diskoteci

Žarko Paspalj, koji je od četvrtfinala bio u Istanbulu, priključio se slavlju naslednika i u diskoteci u koju su došli da bi stegli ruke prvacima Evrope i bivši predsednik RSJ Milorad Vučelić, nekadašnji košarkaški as Partizana, a danas generalni sekretar fudbalera Žarko Zečević i predsednik Hemofarma Miša Babić. Premijer Srbije Zoran Đinđić nije mogao da prisustvuje slavlju, ali se odmah po ceremoniji dodele medalja uputio u hotel „Kraun placa“ u kom su naši momci bili smešteni i svakom ponaosob čestitao uspeh.

 

Uz brojne znane i neznane hitove koji su do kasnih jutarnjih sati (veoma rigorozna istanbulska policija koja po pravilu službe sve lokale stavi pod ključ do pet sati u nedelju uveče napravila je izuzetak od nekoliko minuta) treštali iz zvučnika, na sve strane točio se pobednički šampanjac, obogađen aromom dima takođe pobedničkih tompusa. Nema ko od plavih momaka da se nije peo na stolove… Ipak u „prvom činu“ prednjačio je Marko Jarić koji je posle prošlogodišnjih nesporazuma sa Željkom Obradovićem čekao i dočekao „svojih pet zlatnih minuta“.

– Presrećan sam što smo uspeli da obradujemo naš narod, hteo bih svim srcem da se zahvalim ovim divnim navijačima – rekao je Marko Jarić. – Prvi put dolazim u Beograd kao pobednik!

U drugom delu dirigentsku palicu preuzeo je Dejan Tomašević… Neumorni „rudar pod koševima“ je treće zlato s evropskih šampionata slavio kao da je prvo. Gotovo čitav sat proveo je na ulazu u diskoteku i molio obezbeđenje da mimo striktnog protokola „Čajna vajta“ kog čvrsti momci poštuju kao „Kuran“ dopuste trubačima da po našim običajima postave šlag na slavljeničku tortu… Ipak je oko dva sata posle ponoći i uspeo. Prava erupcija oduševljenja ne samo slavljenika i njihovih prijatelja, već i ostalih gostiju i kulminacija usledila je kada su nama toliko poznate melodije iz limenih instrumenata počele da ispunjavaju diskoteku…

 

Kad Celzijus pali…

Slavlje jugoslovenske reprezntacije u diskoteci uveličala je i estradna umetnica iz Hrvatske Nives Celzijus, devojka čiji su roditelji s naših prostora i koja je vatreno bodrila naše momke na svim utakmicama. Trbušnim plesom prikazanim u „Čajna vajtu“ ne samo da je podigla temperaturu prisutnih već je pokazala da ni malo ne zaostaje za plesačicama iz Turske.

 

 

Radost

Osvajanjem osmog evropskog zlata jugoslovenski košarkaši izmamili su u nedelju uveče mase naroda da u brojnim gradovima kako u Jugoslaviji, tako i u Republci Srpskoj, Makedoniji izađu na ulicu i proslave novu titulu… Uz po neku čašicu, ili bolje rečeno „flašicu“ alkohola večernju tišinu zamenili su muzika i najvijačke pesme. Vatromet kolektivnog transa vladao je do ranih jutarnjih časova u Beogradu, Nišu, Skoplju, Banja Luci, Kosovskoj Mitrovici, tačnije u svakom mestu u kome postoji centralni gradski trg.

 

arhiva.glas-javnosti.rs