Predrag Stojaković

Predrag Peđa Stojaković – Gospodin Šut

Ako bi neko pravio dokumentarac pod naslovom „Kako da ti šut izgleda kao poezija“, glavna uloga bi morala da ide Peđi. Rođen 1977. u Slavonskoj Požegi, ali odrastao u Srbiji, konkretno u Paukovcu kod Belog Manastira, pa se onda iz ratnog vihora preselio u Beograd, a kasnije u Grčku, gde je sve krenulo ozbiljno.

Još kao klinac je pokazivao da ima oko sokolovo za koš – ali ne ono divljačko šutiranje, već stilski čisto, precizno, sa savršenim izbačajem. Onaj njegov šut? Ma knjiga može da se napiše o tom izbačaju. Zgodi lik, miran kao monah, a kad podigne ruke – mrežica plače.

Karijera? Počeo u Crvenoj zvezdi, ali je vrlo brzo otišao u Grčku i postao zvezda PAOK-a. Tamo su odmah znali da im je došao šuter svetske klase, i nije prošlo dugo pre nego što je NBA pokucao na vrata.

I tako je Peđa završio u Sacramento Kingsima, i to u vreme kada su Kingsi igrali najlepšu košarku u NBA – Divac, Webber, Bibby, Turkoglu, i naravno – Peđa. I ne samo da je igrao – ubijao je. Bio je All-Star igrač, a 2004. godine čak drugi strelac lige iza jednog izvesnog Allena Iversona. To ti sve govori.

On i trica? To je bila ljubavna priča decenije. Kad Peđa podigne ruke, publika već diže ruke za trojku. Lagano, bez forsiranja, ali ubitačno. Zvali su ga „silent killer“ – ne pravi buku, ali kad završi, pogledaš semafor i vidiš: „Čekaj, kad je on dao 30?“

Osvojio je i NBA prsten s Dallas Mavericksima 2011. godine, što mu je bio šlag na tortu karijere. Nije više bio glavna zvezda, ali je u plej-ofu sipao trojke kao nekad, taman kad je najviše trebalo.

A u reprezentaciji? Brate mili – legenda. Bio je ključni igrač zlatne generacije. Zlato na EP 2001. u Turskoj, srebro 1996., bronza 1999., a uvek među najboljima, ako ne i najbolji. Uz Bodirogu – duša i srce tima.

Posle karijere? Nije se pogubio, ostao je u košarci, radio kao sportski direktor u NBA, i dalje smiren, kulturan i gospodski. I danas kad ga vidiš, ne mora da priča – vidiš mu u očima da zna o čemu se radi.

Ukratko?
Peđa Stojaković je bio umetnik sa linije za tri poena. Igrač koji je spojio eleganciju i ubitačnu efikasnost. Ne moraš ni da ga porediš s drugima – on je svoj brend. Kad pomisliš na „trojku“, jedan od prvih likova koji ti padne na pamet je Peđa.