Datum odigravanja utakmice: 05.09.2002.
Četvrtfinale
Jugoslavija – SAD 81 - 78
Jugoslavija – SAD 81:78
Indijanapolis, SAD, 5. septembar 2002. godine.
Košarkaška reprezentacija Jugoslavije plasirala se u polufinale 14. Svetskog prvenstva u Indijanapolisu, SAD, pošto je u susretu cetvrtfinala pobedila nacionalni tim domaćina šampionata rezultatom 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20).
Nakon 58 uzastopnih pobeda reprezentacije Sjedinjenih Država na velikim takmičenjima otkada za nju nastupaju igrači NBA lige, usledila su dva uzastopna poraza. Prvi u poslednjem kolu druge runde šampionata od Argentine, drugi u četvrtfinalu od Jugoslavije, zvaničnog svetskog prvaka. Tako će ekipa predvođena trenerom Džordžom Karlom morati da razigrava za plasman od 5. do 8. mesta.
U „finalu pre finala“, kako su mnogi nazvali utakmicu između Jugoslavije i SAD, pobedio je kolektiv. Igra u napadu ekipe sastavljene od prosečnih američkih NBA profesionalaca svodila se na individualne akcije, dugo držanje lopte u posedu i završavanje akcija nerezonskim šutevima. U fazi odbrane, pak, nije bilo saradnje u preuzimanju i kolektivnog skoka.
Jugoslavija – S A D 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20)
Dvorana: Konseko Fildhaus. Gledalaca: oko 4.000. Sudije: Picilkas (Grčka) i Santos (Brazil).
JUGOSLAVIJA: Koturović 3, Gurović 15, Divac 16, Stojaković 20, Vujanić 5, Jarić 7, Bodiroga 9, Tomašević 6 (pogledajte kompletnu statistiku učinka jugoslovenskih igrača).
S A D: Pirs 19, A. Dejvis 4, A. Miler 19, R. Miler 8, Finli 12, O’Nil 8, B. Dejvis 8.
Č E T V R T F I N A L E – ostali rezultati:
Portoriko – Novi Zeland 63:65
Španija – Nemačka 62:70
Brazil – Argentina 67:78
P O L U F I N A L E:
Argentina – Nemačka
Jugoslavija – Novi Zeland
Za razliku od njih, „plavi“(u ovoj utakmici „beli“) su delovali kao organizovana celina. Najzaslužniji za rezultatsku ravnotežu u prvom poluvremenu bio je Vlade Divac koji je u ovom delu igre postigao svih svojih 16 poena. Kada se umorio, lidersku ulogu preuzeo je Dejan Bodiroga, a „raspucao“ se i Predrag Stojaković (20 poena). Amerikanci su pokušali da „slome“ protivnika u trećoj četvrtini i bili su na dobrom putu, pošto su preokrenuli nepovoljan rezultat i pred početak poslednjeg perioda igra imali +6.
Završnica susreta donela je malo očekivan rasplet. Amerikanci, koji su bili u daleko povoljnijem položaju nego u susretu sa Argentinom, kada su morali da „jure“ rezultat, serijom 8:0 povećali su svoju prednost na +10 (69:59). Ali je onda junak susreta, Milan Gurović, koga je američka odbrana potpuno zaboravila, sa uzastopnim „trojkama“ najavio senzaciju.
Domaćini su ponovo poveli, ali je iza linije za tri poena za novo izjednačenje (71:71) pogodio i, do tada indisponirani, Marko Jarić, 2 minuta i 26 sekundi pre kraja. Sa još jednom „trojkom“ i dva realizovana bacanja, Gurović ponovo zadaje „domaći zadatak“ Amerikancima.
Andre Miler, 38 sekundi pre kraja, odgovara „trojkom“ na drugoj strani (77:76 za Jugoslaviju). Još jedan junak završnice susreta, Marko Jarić, nepogrešiv je sa linije slobodnih bacanja (79:76, 23 sekunde). Redži Miler ispod koša poentira za 79:78, 13 sekundi do sirene. Jarić je ponovo fauliran i ponovo precizan iz slobodnih bacanja (81-78, 11 sekundi). U poslednjem napadu Amerikanci su pokušali da pogode za tri poena, ali su, kao i nebrojeno puta tokom meča, bili neprecizni.
Pobeda je pripala ekipi koja je imala jači motiv i bolju organizaciju. Ovo je trijumf igrača koji su duel sa SAD shvatili kao najveći izazov karijere i mogućnost ostvarenja dečačkih snova da budu članovi tima koji je pobedio jedan „drim tim“. Mada, posle igara reprezentacije Sjedinjenih Država na šampionatu, malo kome je jasno kakve dodirne tačke ovaj tim, sastavljen od igrača limitiranih mogućnosti koji još nisu shvatili da je košarka sport koji se igra (i to dobro) i u drugim delovima sveta, ima sa stvarnim američkim „timovima snova“ sa Olimpijskih igara 1992. i 1996. i svetskog prvenstva 1994. godine.
Rekli su …
„O ovoj pobedi maštam od kako se završila sezona u NBA ligi. Sanjao sam dan kada ću se popeti na njihove reklame i poručiti im „dobili smo vas u vašoj kucći“. Igrali smo fenomenalno. Imali smo samo jedan pad u trećoj četvrtini, a sve ostalo je bilo na vrhunskom nivou. Sada moramo da se koncentrišemo na preostale dve utakmice i da osvojimo zlatnu medalju, pa tek onda da uživamo u plodovima pobede“ (Predrag Stojaković, jugoslovenski reprezentativac).
„Igrali smo odlično. Nismo se uplašili ni kada su oni poveli sa deset poena razlike. Sreća naša da nas je Gurović vratio u meč sa tri „trojke“. To je i najveći kvalitet naše reprezentacije da uvek neko iskoči i preuzme odgovornost na sebe. Divac je bio izvanredan u prvom poluvremenu i nikada ga nisam video u tako dobrom izdanju. Imamo još dve utakmice i onda zna se – slavlje u Beogradu“ (Dejan Tomašević, jugoslovenski reprezentativac).
„Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga. Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu. Drago mi je, takođe što je moj sin Marko uveo Nemačku u polufinale svetskog šampionata“ (Svetislav Pešić, selektor jugoslovenske reprezentacije).
„Što se tiče mojih „trojki“ u poslednjem delu susreta, mislim da je moralo jednom da me „krene“. Na početku prvenstva me nije išlo, ali ja imam dobar šut. Verujem u njega i sada se pokazalo da sam bio u pravu što sam imao toliko samopouzdanja“ (Milan Gurović, jugoslovenski reprezentativac).
„Igrali smo protiv odličnog protivnika, i još jednom izgubili. Jugosloveni igraju čvrsto u odbrani, imaju odlične šutere i puno hrabrih igrača spremnih da preuzmu sudbinu utakmice u svoje ruke.
Mi se nismo najbolje spremili za šampionat, koji se igra u vreme kada igrači u SAD nisu u punoj formi. Naš tim je veoma dobar, ali eto desilo se da uzgubi dve utakmice za redom i mi smo veoma tužni zbog toga“ (Džordž Karl, selektor reprezentacije SAD).
http://www.arhiva.srbija.gov.rs