Milenko Topić

Milenko Topić – Tihi ratnik, tvrda ruka i čelično srce

Znaš onaj lik u ekipi koji nikad ne kuka, nikad ne pravi dramu, ali kad je frka – tu je prvi? E pa, to ti je Milenko Topić. Rođen 1974. u Pančevu, odrastao uz loptu i koš, a vrlo brzo je pokazao da je momak za teške zadatke. Nije imao pet metara vertikalnog skoka kao neki, ali je imao glavu, snagu i ono srce kao kuća.

Igrao je na poziciji krilnog centra, onaj klasičan „četvorka što ne beži od kontakta“. Nema šminke, nema TikTok poteza – samo krv, znoj i blokade. Bio je jak kao stena, ali pametan – znao je kad da stane, kad da gurne, i kad da pusti protivnika da se sam pogubi.

Klupska karijera? Igrao je za BFC Beočin, Crvenu zvezdu, Budućnost, pa hemijski uragan iz Bolonje – Skipper Virtus, a kasnije i za Olimpiju i Hemofarm. Gde god da je igrao – davao je sve. Treneri su ga obožavali jer je bio švajcarski nož – sve može da ti završi.

Ali ono gde je zablistao kao najčistiji dijamant – to su godine u reprezentaciji. Taj čovek je učestvovao u najjačem periodu naše košarke – srebro na Olimpijadi u Atlanti 1996, pa zlato na EP 1997, i naravno, zlato na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini. I uvek ista priča – nije davao 25 poena, ali je bio onaj stub u reketu, što ga protivnici gledaju i razmišljaju: „Kako da ga zaobiđem?“

Nije tražio reflektor. Bio je momak koji ćuti i gazi. Kad treba da se postavi blok, kad treba da se zaleti za ofanzivni skok, kad treba da se zagradi kao u ragbiju – Topić. Kad treba da se potučeš za svaku loptu, dok ti zubi cvokoću – Topić. Uvek tu, u senci, ali presudan.

Posle igračke karijere, nije se gubio – ušao je u trenerske vode, pomagao Crvenoj zvezdi kao pomoćnik i čak bio i prvi trener. I tu se vidi isti stil – miran, dostojanstven, a autoritet prirodan.

Ukratko?
Milenko Topić je onaj igrač bez kojeg nema šampionske ekipe. Ne puni naslovnice, ali kad se pogleda medalja – znaš da je i njegova krv u njoj. Čovek koji je pokazao da se ne moraš derati da bi bio lider – dovoljno je da igraš kao lav.